Способност да идете према својим циљевима, без гаранција да ћете успети је основни захтев за велики напредак, промену и успех. И без њега, сви други квалитети вам неће помоћи много…
О храбрости можемо говорити много… али пошто не желимо да причамо и имамо мало акције, испричаћу вам једну малу ствар о храбрости, а ви схватите како желите…
У свакодневном животу постоји једна, мислим да је код нас преведена као „утешна зона“, на енлеском „comfort zone“. А чини ми се да то боље описује значење па више волим да користим реч “зона кофора”. Читао сам о томе, то је у основи кад виђамо једне исте људе, пролазимо кроз исте ситуације, сваки дан и у оквиру тих ствари ми се осећамо сигурно. Али је та зона комфора уствари зло.:-) Зашто? Зато што нам зона комфора не дозвољава да се мењамо. А ако се не мењамо, нећемо имати прилике да растемо и развијамо се у нове, боље људе.
Схватите да можете мењати ствари, да сте ви одговорни за свој живот, смејете се себи јер нисте то схватили раније, учините нешто поводом тога, узмете ствари у своје руке, изађете из зоне комфора и побољшате свој живот.
Ни једна ништа није дошло преко ноћи. Неће се ни побољшати преко ноћи. Али знам да је потребно много храбрости кренути у авантуру ван зоне комфора, ван ствари на које смо навикли и које су нам познате, истражити живот. Здраве промене нам помажу да изградимо храброст и снагу!
Замислите следећу ситуацију.
Мој друг је купио нови телефон. Екстра је, има брдо функција и платио га је много. Једина мана је што је упутство на енглеском језику, а он не зна енглескии језик.
И тако прође пар месеци… и приметим да тај друг не шаље поруке, већ кад му неко пошаље поруку, овај га одмах позове. Упитам га зашто не шаље поруке. Он ми одговори да не зна да рукује ни једном функцијом на свом мобилном телефону, сем да прича! Ја сам га упитао: “па зашто не видиш како то иде, стискај дугмиће, на крају ћеш научити?” Он ми је одговорио “не дирам оно што не знам.” “Шта ако покварим нешто?” Деловао ми је толико нелогично, “како ћеш ишта научити ако не покушаш”, сам му рекао. Чему онда служе те функције на тлефону ако ниси спреман да их истражиш и научиш?
То је нелогично, слажете се?
Тако сам размислио о својим поступцима. Тај телефон је као што је био мој живот. Има много дивних опција, али ја нисам имао храброст да покушам да их истражим. Плашио сам се да не “покварим” свој живот ако притиснем погрешно дугме и покушам погрешну ствар. Колико пута ја нисам био спреман да покушам нешто ново. Плашио сам се непознатог, као и што се и овај мој друг плашио да притисне погрешно дугме. Па шта и да не успем? То и није толико страшно.
На том путу је важно упамтити да храброст није супротно од страха. Храброст је деловање упркос страху. И храбри људи се плаше. Сви се плаше. Само неки раде упркос том страху.
Такође, још једна важна ствар је да ваш страх обично већи него што је реална најгора ситуација. Знам једном сам размишљао да ли да учиним нешто. И написао сам на папиру шта је најгора ствар која може да ми се деси ако не успем. Схватио сам да то уопште није толико страшно. Често се наш страх поиграва са нама, и чини се далеко страшнијим него што јесте. Међутим кад коначно покушамо, схватимо да нас није кочила сама ствар које се плашимо, већ нас је кочио наш страх и мисли о тој ствари.
Једном сам тако дошао у ситуацију, кад сам савладао један свој велики страх, да се помислим “зашто ово нисам покушао раније.” Али сам схватио, боље касно него никад.
—————————————————————————————————————————————
Само да додам, овај пост сам копирао из једног мог ранијег блога који сам имао на интернету.
