Ovo je osnovna i veoma jednostavna ideja koju svako zna ali je u mnogo slučajeva ne primenjujemo i tada dolazi do poteškoća.
Ne kupujte stvari koje vam stvarno ne trebaju.
Može li očiglednije od toga. Jer novac trošimo uglavnom kada kupujemo nešto 
Kako uopšte dolazimo u situaciju da kupujemo stvari koje nam ne trebaju?
Pa, mnogo ljudi u današnjem “modernom društvu” osećaju da su određeni nevažni troškovi ustvari bitni i neophodni. Drugim rečima, misle da ako ukinu neke “luksuze” u svom životu, da neće više uživati u životu. I tako te luksuze vide kao nešto neophodno, iako su oni za njih zapravo bezvredni.
Zato, pre svake kupovine donesite odluku, i pre donošenja odluke razmislite, da li vam to uopšte treba? Kolika je vrednost tog proizvoda za vas?
Vrednost proizvoda
Svaki proizvod ima neku vrednost za vas. Neki proizvodi vam mogu promeniti život, dok ga neki mogu olakšati, dok neki nemaju nikakav uticaj na bilo šta.
Da to podelimo ovako. Postoje proizvodi koji su vam apsolutno neophodni jer zadovoljavaju neku vašu istinski bitnu potrebu. To su proizvodi koji su vam izuzetno vredni. Poput hrane.
Postoje proizvodi koji vas zadovoljavaju, iako nisu neophodni već su dodaci vašem životu. Međutim vama su važni. To je kod svakog drugačije, nekom je to npr. mobilni telefon, dok nekom mobilni telefon i ne treba. To su vredni proizvodi.
I postoje proizvodi koji vam apsolutno ne trebaju, međutim vi iz već napomenutih razloga vi mislite ili bolje reći osećate da ne možete bez njih, iako vas ne zadovoljavaju niti vam koriste. To su bezvredni proizvodi. To mogu biti različite stvari, različite „vrednosti“. Pretplata na neki časopis koji ne čitate. Ili kupovina većeg automobila kada vam on zapravno ne treba.
Mogli bi još da delimo, međutim, staćemo ovde. Znači, postoje izuzetno vredni proizvodi, vredni proizvodi i bezvredni proizvodi.
Dakle, podelimo vrednost proizvoda na:
1. one koji su vam izuzetno vredni,
2. oni koji su vam vredni
3. i oni koji su vam bezvredni.
E sada u čemu je caka? Mnogi proizvodi nam se čine izuzetno vredni, dok zapravo nemaju nikakvu vrednost.
Zašto nam se dešava da neke stvari koje su nam bezvredne vidimo kao izvor sreće u našem životu?
Pa jedan od osnovnih “krivaca” za to su reklame ili marketing raznih kompanija. Sve kompanije žele da vam ponude nešto. Šta je zapravo ponuda? Ovo za ono. Prodavac nameštaja kaže „dajte mi novac, ja ću vama nameštaj.“ Bankar kaže „pozajmiću vam novac vi meni dajte kamatu“… Svi trgovci to rade, kao i svi ostali biznisi, advokati, javne kuće… Ja ću vama ovo vi meni ono. Obično je to „ono“ vaš novac. I normalno, svi se trude da prikažu kako je njihova ponuda nešto najbolje, nešto što ne želite da propustite. Oni će vama dati nešto fantastično, nešto što samo budala ne bi kupila, a vi njima „samo“ novac. To je suštinski deo biznisa i u tome nema ničeg lošeg. Svaki od tih biznisa, prizvođača proizvoda želi i da vi u glavi imate da ste našli najbolju ponudu baš kod njih. I kada im date novac dobićete nešto potpuno neophodno, nešto bez čega je život nezamisliv.
Problem nastaje ako je to vama lično zapravo bezvredno, trošite novac na stvari koje vam zapravo nisu vredne niti korisne.
Kako se izboriti sa tim?
Pa počnite da odlučujete i razmišljate pre svake kupovine. I ne kupujte stvari koje vam zapravo ne trebaju.
To znači da prepoznate pravu vrednost proizvoda za vas.
Dakle, ne kupujte bezvredne stvari koje vam zapravo ne trebaju. Da bi uspeli u tome potrebno je samo imati svest o tome koliko je nešto vama vredno, i prepoznati da li vam je uopšte vredno. Kada uspete u tome, otkrićete da ima nekih stvari koje vam uopšte ne trebaju, ili postoji jeftiniji a vredniji proizvod koji daje istu vrednost vama.
Počnite da odlučujete i razmišljate
Malopre sam pomenuo da ako želite da smanjite kupovinu bezvrednih stvari morate početi da odlučujete i razmišljate. Šta znači da počnete da odlučujete i razmišljate?
Shvatite da ne morate kupiti ili možete kupiti nešto. To je vaša odluka, 100% vaš izbor. Ljudi stalno donose odluke, ma da toga nisu ni svesni, i često su te odluke stavljene na automatski režim ili su vođene osećanjima.
Npr. u prodavnici ste i vidite nešto, kupite ga a u glavi vam „moram ga kupiti“. To je automatski način donošenja odluka. Umesto da se zapitate da li vam treba, samo kažete moram i tačka. Pa, zapravo ne morate, zar ne?
A još gore je ako je donošenje odluka vođeno osećanjima. Umesto da razmislite da li vam to što kupujete zaista i treba, vi razmišljate kako vam je neko rekao kako je taj proizvod dobar(iako vam zapravo taj neko nije ni prijatelj), ili kako svi pričaju o tome, ili kako ga je glumac na reklami preporučio, ili mislite ako ne kupim to, prijatelji/kolege će mi reći da sam siromašan, pa će osećati sažaljenje(iako u 99% slučajeva nikog neće biti briga a i da jeste to ne bi trebalo da vas brine) ili se upecate na to kako taj proizvod košta „samo .99“ i kako je to ograničena ponuda ili kako je „stručnjak“ na reklami rekao da je to korisno itd… drugim rečima uopšte ne razmišljate, već samo idete ka kupovini bez razmišljanja o stvarnoj vrednosti proizvoda za vas.
Počnite da prepoznajete da sa svakom kupovinom, vi zapravo odlučujete, donosite odluku da li ćete to kupiti i da li vam je to zaista i vredno. Informišite se o proizvodu na internetu, kako bi stekli uvid u njegovu vrednost i doneli pravu odluku.
Postavljanje pitanja
Najbolje ćete izgraditi svest o vrednosti proizvoda ako postavljate prava pitanja neposredno pre kupovine. Neka odlična pitanja su:
· Da li mi je ovo zaista potrebno? Da li mi treba?
· Kolika je meni vrednost ovog proizvoda? Da li mi je izuzetno vredan, vredan ili bezvredan?
· Da li mogu ovu vrednost naći na drugom mestu za manje para?
· Čemu služi ovaj proizvod?
· Da li se vodim osećanjima ili činjenicama i razumom u ovoj kupovini?
· Da li će mi kupovina ovog proizvoda oduzeti novac koji bih mogao da iskoristim za nešto što je meni vrednije?
· Da li ovaj proizvod kupujem zato što želim ili automatski odlučujem o tome?
I tako dalje… Donesite svoja pitanja kada razmišljate o tome i pitajte se pre svake kupovine! To će vam probuditi svest o tome i počećete da kupujete stvari jer vam trebaju.
