Postoji razlika između toga kada ste umereni i kada ste „stipsa“ “škrt” ili „jeftin“.
A postojaće posebno velika razlika u vašem uspehu na putu kontrole novca, ako svoju ulogu u tome gledate kao umeren, ili ako na sebe gledate kao na „stipsu“.
Umerenost je način života koji vi diktirate i o kome vi odlučujete. Vi postavljate pravila i vi trpite posledice svojih odluka. Biti umeren znači rešiti se nepotrebnih stvari. Dakle, ne bacati novac na nepotrebne stvari koje vam ne daju nikakvu vrenost ali i ne trošiti premalo i tako zapostaviti sebe.
Npr. ako kažemo da je neko umeren u jelu, ta osoba se neće ponašati tako da jede dok je ne zaboli stomak, ali neće jesti ni premalo, tako da bude gladna do iznemoglosti, zar ne. Ovo je isto tako samo se prenosi na ono što posedujete. Biti umeren, znači biti jednostavan.
Ne postoji tu neki skup pravila čega se rešiti a čega ne. To zavisi od vaše trenutne situacije, npr. ako ste u ogromnim dugovima, biće potrebno više jednostavnosti a ako ste bogati možete priuštiti sebi i neke veoma korisne stvari koje su vredne koliko i koštaju. Sem vaše trenutne situacije, to zavisi i od vašeg izbora. Za nekog biti umeren znači jesti manje mesa, voziti se biciklom iako imate automobil i piti samo sokove na rastvaranje. Za nekog znači kupovati skuplje stvari koje vam pružaju veću vrednost. Za svakog može biti drugačije. Razumete?
Dok, biti „stipsa“ znači da ako npr. vidite proizvod koji je „na akciji“ i ima 50% popusta a taj proizvod vam ne treba, vi ćete ga ipak kupiti. To nije umerenost. Umerena osoba teži da joj stvari koje kupuje stvarno i koriste i da joj pružaju što veću vrednost za taj novac. Dok će „stipsa“, „škrt“ i „jeftin“ kupiti stvari koje joj/mu zaista ne trebaju ili imaju izuzetno malu vrednost, oni će to kupiti jer veruju da je to jeftinije. Kupiće stvari jer su na popustu a ne zato što im stvarno trebaju. Takođe osoba koja sebe gleda kao na stipsu, nema jasnu ideju šta će raditi sa novcem. Samo ima verovanje da mora štedeti, i tu je kraj. Čuo sam razne varijacije priče o čoveku koji je štedeo štedeo štedeo, zakopao sav novac i nikom nije rekao gde je zakopao… i kada je poginuo, njegov sin je živeo u siromaštvu jer nije znao gde je otac zakopao to. To je naravno ekstrem, ali to često čine ljudi koji ne vide razliku između umerene osobe i škrte osobe. Dakle, to je štednja i odricanje bez jasne svrhe.
Umesto toga, umerena osoba ima i veću svrhu svojih postupaka. Npr. odvaja novac koji uštedi kako bi otplatio dugove ili čak investirao u nešto isl.
Takođe bitna razlika između osobe koja je škrta ili „jeftina“ je u tome što ta osoba na reč „ušteda“ gleda kao na reč „odricanje“. Dakle oseća bol svaki put kada uštedi, jer se odriče nečega. Osoba koja je umerena se ne odriče ničega. Ona se samo reši i odluči da ne želi stvari koje joj ne trebaju i koje joj ne pružaju dovoljnu vrednost za njen novac. Razumete razliku?
Zašto se škrta osoba „odriče“? Pa ili zato što se reši stvari koje imaju vrednost po tu osobu ali su „skupe“, ili zato što je marketing različitih kompanija uticao na tu škrtu osobu pa ona veruje da je vredan proizvod, ali ga ipak ne želi jer je skup i tako se odriče. Dok u isto vreme može zadržati proizvode koji su bezvredni ali “jeftini”.
Dobro razmislite šta ćete izabrati na svom putu kontrole novca. Kako ćete gledati na sebe i postupati, kao osoba koja je umerena ili kao osoba koja je škrta?
