Zamislite sledeću situaciju…
Vama su telefonski razgovori sa jednom osobom veoma važni. Nebitno da li je ta osoba poslovni partner ili prijatelj iz drugog grada ili vaša žena, devojka isl. I nemate mogućnost da pričate sa tom osobom preko fiksnog telefona, pa morate mobilnim. I često i dugo pričate sa tom osobom, i logično, na taj račun vam odlazi dosta novca. Recimo, hm… 5000 dinara/mesečno.
I to potraje neko vreme, i vi ne želite da prestanete da pričate sa tom osobom, ali u isto vreme vas i nervira telefonski račun.
I čujete od nekog prijatelja da postoji usluga mobilnog operatera putem koje možete platiti 200-300 dinara i pričati koliko god želite sa jednom osobom. Raspitate se, aktivirate tu uslugu i pričate sa tom osobom za 200-300 din mesečno.
Sada da se vratimo na naslov. „Da li je sramota štedeti?“
To bi bilo kao da pitate da li je sramota to što biste u ovom primeru preuzeli tu uslugu plaćanja 200 din umesto 5000 dinara.
Da li bi vas bilo sramota da se nalazite u slučaju kao u primeru?
Ili biste bili ponosni što ste to učinili?
Ako na uštedu novca gledamo kao na težnju da se dobije ista ili veća vrednost za manje novca, onda da li je sramno težiti tome?
Ili PAMETNO.
I sada da se vratimo na primer. Zamislite da onda vaš prijatelj ima isti problem kao i vi. Ima poslovnog partnera i jedan deo biznisa je u vašem gradu a drugi u drugom. I njih dvojca pričaju i po dva sata dnevno. I on plaća kao i vi ranije.
Vi mu onda, normalno kažete za onu uslugu plaćanja 200 dinara sa tim brojem. I onda vam on kaže da ga je sramota da tako štedi.
Da li biste taj postupak vašeg prijatelja smatarali pametnim u tom trenutku? 
Dakle, po mom mišljenju, nije sramota težiti da dobijete maksimalnu vradnost za svoj novac.
