Zamislite da imate seme neke biljke. Onda mu pružite najbolju zemlju, najbolje đubrivo, tačno onoliko vode koliko je potrebno, tačno onoliko sunčeve svetlosti koliko je potrebno da bi se to seme potpuno razvilo u biljku… dalje, otklonite svaku mogućnost da biljku napadnu štetočine, pružite joj sve što je čovek izmislio i što novac i priroda mogu priuštiti i pustite seme da se razvija.
Verovatno ćete ubrzo naići na biljku koja se odlično razvila.
Zašto? Pa, pružili ste joj sve uslove.
E sada, zamislite da seme neke biljke bacite u prirodu, u neku šumu. Bez vaše pažnje. U uslovima koji nisu savršeni.
Šta mislite, da li će seme čekati da uslovi postanu savršeni kako bi se razvijalo? Da li će čekati da se vratite, ili da naiđe neko drugi ko bi ga uzgajao u savršenim uslovima? Uostalom, čak i da čeka, da li bi dočekalo? Da li veće šanse ima da rizikuje i da pokuša da se razvija u uslovima koji nisu savršeni, ili da čeka da ga neko ljudsko biće pronađe u šumi?
Isto je i sa ljudima. Ako čekate da uslovi postanu savršeni, kako bi delovali ka svojim ciljevima, teško da ćete dočekati.
Uvek postoji nešto što nije baš savršeno. Kad god zateknete sebe da čekate da se uslovi poboljšaju, upitajte se da li ste poput semena koje u šumi čeka da naiđe neki čovek koji bi ga čuvao u savršenim uslovima.
Nikada neće biti savršenih uslova. Osim ako neki vanzemaljci ne počnu da odgajaju ljude u savršenim uslovima 
teško da ćete dočekati savršene uslove. Zato počnite odmah! Rešavajte probleme i donosite odluke onako kako budu nailazili. Ne čekajte! Delajte! U stvarnom svetu nema savršenog vremena da počnete, nema savršenih uslova.
