Nešto sam razmišljao o ovome…

Da li je bolje pisati duže članke sa dosta informacija, dužine preko 1000, 2000 pa i preko 3000 reči… ili pisati članke od 250 – 500 reči.

Prednosti kraćih članaka

Očigledna prednost je u tome što mnogo ljudi samo dođe na blog, sajt ili šta već, i ne trudi se da čita sve. Samo “skenira” sajt, i ide dalje…

Ako su kratki članci, onda to bi trebalo da privuče više ljudi da pročitaju sadržaj zar ne?

Prednosti dužih članaka

Pa, u tim člancima, veličine 2000–3000 reči, može se opisati tema sa toliko detalja, i može pružiti korisniku mnogo korisnih informacija. Sam obim članka, govori o tome. Možda će ga na početku pročitati manji broj ljudi, ali će ti ljudi biti zadovoljni, preporučiti drugima, i tako bi trebalo da na kraju više ljudi pročita članak…

I šta onda?

U osnovi, shvatio sam da su oba pitanja… pa… glupa.

Svrha članka bi trebalo da pruži nešto čitaocu, što će ga toliko zabaviti ili mu koristiti, da će se on vratiti ponovo, preporučiti drugima taj blog isl.

Dužina članka nema veze sa tim koliko on vredi čitaocu. Čitaoc će zapaziti vredne članke. Tako da, po mom mišljenju, mnogo je bitnije da su članci od koristi čitaocu, ili da ispunjavaju svrhu koja im je već namenjena, nego to koliko članak ima reči.

Ovo su samo neke misli koje sam hteo da podelim…

Evo zanimljivog clanka sa sajta Calm Growth . com sa naslovom How to Live Without Self Doubt. Clanak govori o tome kako se efikasno izboriti sa sumnjom u sebe, sa manjkom vere u svoje odluke i postupke. Vredi procitati.

Nakon što sam napravio malu pauzu,  sada želim da vam navedem listu korisnih sajtova o ličnom razvoju koje   redovno pratim. Sajtovi su na engleskom, pošto je tema “ličnog razvoja” mnogo popularnija “tamo”, a i više sajtova postoji na engleskom jeziku, nego na bilo kom drugom.

1. lifehack.org – Veoma zanimljiv i popularan sajt o posvećen “hakovanju života” tj. savetima koji vam pomažu da budete brži, produktivniji, da se bolje organizujete itd.

2. CalmGrowth.com – Zanimljiv novi sajt o ličnom rastu. Ima potencijal…

3. StevePavlina.com – Iako se u vezi dosta stvari ne slažem sa autorom ovog bloga, nemoguće je da ga ne pomenem, jer zaista ima verovatno i najpotpunije članke na temu ličnog razvoja. To je ujedno i jedan od prvih sajtova o ličnom razvoju koje sam ja čitao. Vremenom, shvatio sam da se u vezi mnogih stvari koje ovaj autor (Stiv) pominje, ne slažem sa njegovim mišljenjem, ali to je u redu, jer kad bi svi imali ista mišljenja, ne bi mogli da se razvijamo. Na ovom sajtu takođe postoji i  forum o ličnom razvoju.
4. zenhabits.net – Leo Babauta je jedan od poznatijih u tom svetu blogova o ličnom razvoju. Pokriva dobre teme, i volim da pročitam nešto njegovo kad god imam prilike.  Takođe mi se svidja njegov blog mnmlist.com o minimalizmu…
5. superperformance.com – Svidja mi se ovaj sajt, ima veoma, veoma mnogo zanimljivih informacija.
6. www.completepersonaldevelopment.com – iako se ne moze porediti, po mom mišljenju sa sajtovima odozgo, ima korisnih informacija.
7. pickthebrain.com – Pokriva opšte teme ličnog razvoja, pružili su mi koju zanimljivu ideju tu i tamo…
8. productivity501.com – Autor  pokriva teme vezane za produktivnost, novac, tehnologije itd.
9. 43 Folders – pruža dobre savete o produktivnosti
10. creatingabetterlife.net – još jedan sajt o ličnom razvoju…

Nisam hteo da pišem još njih jer nema potrebe… Imate dosta manjih sajtova o produktivnosti na ovom postu.

Šta je sigurnost? Ovo je veoma zanimljiva tema. Dosta razmišljam o sigurnosti zadnjih par dana. Shvatio sam  da ako dobro razumem sigurnost, mogu mnogo ubrzati svoj napredak i doći do fantastičnih rezultata.

Ranije, pre nekoliko godina (pa, ponekad i sada ) dosta sam težio sigurnosti, čak preterano, i uvek mi je glavni cilj bio da se osećam sigurno, bezbedno. Retko sam ulazio u situacije gde ne bih bio siguran u ishod situacije, a čak i kad bih ušao u situaciju da se osećam nesigurno, bio bih  uznemiren i nervozan  i želeo da što pre odem iz te situacije.

Međutim, verujem da svako pre ili kasnije shvati da ako stalno “igra na sigurno”, više gubi, nego što dobija, jer stalno vidi jedne iste stvari, bude sa istim ljudima, živi na isti način, i ima, pa pomalo dosadan način života.

Tako je bilo i samnom. U tim retkim prilikama kada bih učinio nešto novo i neizvesno, osećao sam se tako… uzbuđeno, oduševljeno, naučio  bih nešto novo… jednostavno, napredovao bih, razvijao se. Osećao bih se mnogo bolje, funkcionisao bolje. Moje samopouzdanje bi poraslo kao i vera u sebe.

Naravno ne živim  uvek tako… ali to je u redu, nisam savršen… Jer, promena je neizvesna… nema tu sigurnosti da će biti onako kako želim.

Kada težite sigurnosti vi najčešće stvari vidite ovako – “ako pokušam nešto novo, mogu upropastiti svoj život. Možda će to novo biti gore nego ovo sada. Možda ću završiti na ulici, u zatvoru, bez ljubavi bližnjih, bez statusa u društvu”…

Međutim, vidite, otkrio sam da sigurnost uopšte ne postoji. Čak, po mom mišljenju sigurnost je obična izmišljotina…

Zašto? Pa, više o tome u budućim člancima…

U ovom članku objasniću na primeru kako sam naučio koliko je bitno i važno biti smiren.

Pre par godina sam polagao vozački ispit. To mi je dosta tada značilo, tako da se dobro sećam svega. Prvi put kada sam polagao sam se probudio rano ujtru.  Još od kada sam se probudio sam bio malo uznemiren i nervozan…

I onda sam došao tamo i počeli smo, ušao sam u auto, upalio ga, sve je pošlo ok, dok nisam napravio jednu malu grešku… To me je malo prepalo…

Ubrzo je došlo do još jedne greške i bilo je gotovo za taj put… Pomislio sam u sebi, ok, tek je prvi put. Nisam uspeo ovaj put, ali ću sigurno sledeći.

Drugi put je bilo još gore. Bio sam dosta nervozan… Stalno mi je prolazilo kroz glavu, kako je ok da neko padne jednom, ali kako moram sada proći… kako će sve biti u redu, samo ako se malo potrudim. I tada sam „pao“… Instruktor mi je rekao da ne može da me prepozna, dobro sam vozio, kada sam bio sa njim… ali sada su mi ruke igrale za volanom od nervoze.

Treći put… Trudio sam se da se smejem, pričao 200 na sat sa ljudima koji su čekali samnom na polaganju. Možda sam nekome izgledao i raspoloženo ali unutra… celo biće je bilo skoncentrisano na to da je već treći put… „ne smem sebi dozvoliti da ne uspem, šta će drugi misliti, svi prođu iz drugog“… bla bla…  pao sam

Četvrti put… sećam se da sam pre polaganja, ujutru, ušao u pekaru, kupio neko pecivo, i toliko bio nervozan da nisam mogao da jedem. Samo sam bacio pecivo. Ne sećam se svega, ali čini mi se da sam taj put napravio veliku grešku… Mislim, nikog nisam ubio ali, pao sam…

Razmišljao sam: „šta mi je dođavola… Počeo sam da paničim, da mi s vremena na vreme prolazi kroz glavu,  „nikad neću položiti“… „ma nek ide dođavola sve“… „mora da nešto nije bilo u redu sa kolima“…  Sada, kada se setim toga, smešno je, ali tada sam samo paničio. Osećao sam se kao da gubim mnogo svaki put kada sam pao. „Svi“ su prolazili iz prvog, drugog, trećeg puta, mene je čekao peti! Počeo sam da nabrajam sve drugove i ljude koji su prolazili iz prvog, drugog, trećeg puta, i počeo da samog sebe obeshrabrujem… Nervirala me je i auto škola, i instruktor i komisija i sve ostalo…

Naravno, nisu „svi“ prolazili tako, ali ja sam u panici počeo da preuveličavam, da stalno mislim negativno, i tako hranim svoju nervozu… šta da kažem… Nisam se tako stalno, bez prestanka osećao, ali je bilo trenutaka…

Da li ste nekad prolazili kroz tako nešto? Ne samo da ste uspaničeni zbog nekog događaja koji će tek doći, već vaše misli „hrane“ i povećavaju vašu nervozu iz minuta u minut…

I tako je došao taj peti put… Međutim, ovaj put je bilo drugačije.

Ne znam šta ili ko (možda instruktor) ali mi je nešto ukazalo na moju nervozu, kao glavni problem. Nije bilo moje znanje o vožnji. Znao sam sva pravila, znao sam kako, uzimao sam stalno dodatne časove, već smo sve prešli više puta. Znao sam da vozim. Nije bilo do toga da me neko tamo nije voleo. Niko nije imao razloga da bilo šta oseća prema meni. Bilo je samo do toga da sam ja bio izuzetno nervozan, zabrinut, uplašen ili šta već.

To bi me totalno blokiralo. Tako da u trenutku vožnje moja pažnja nije bila za volanom.

Taj peti put sam naučio veoma veoma važnu lekciju. Važniju od same vozačke dozvole. A to je da će te nervoza i briga blokirati čak i u stvarima koje poznaješ. Često, nije uopšte do znanja, niti do veštine, niti do talenta… već samo do toga koliko ste opušteni.

Usput budi rečeno, položio sam vozački i dobio dozvolu tog, petog puta. Nisam bio nervozan. Naprotiv, nisam razmišljao niti o tome šta će drugi reći, niti o tome koji je put, niti o bilo čemu drugom… samo sam vozio, i sve je prošlo ok.

Kako se izboriti sa tim?

Kako se izboriti sa nervozom kada ona preti da vam uništi šanse u nečemu? Iz ovoga što sam vam rekao sam naučio. Analizirajmo to.

Prvo, prestao sam da očekujem perfekcionizam od sebe. Nisam više razmišljao o tome da li ću proći ili ne.

Drugo, indetifikovao sam nervozu kao problem. Ništa sem nervoze me nije kočilo. Naravno, maskirao sam to i sabotirao samog sebe tako što sam pričao kako je kriva komisija, ili su moje veštine vožnje krive, ili „ta prokleta ulica“… ali je postojao samo jedan „krivac“. Nerovoza. Kada sam to uvideo, mogao sam da prepoznam krivca i da ga otklonim istog trenutka, jer ovaj krivac zavisi od mene. Drugim rečima, kada sam postao svestan problema, postao sam opušten.

Zaključak

Čudno je ponekad kako u običnim životnim situacijama možemo naučiti različite bitne stvari.

Ovo je jedna obična stvar, dobiti vozačku dozvolu… ali je mene naučilo vrednoj lekciji koja mi koristi i dan danas. Osetio sam veliku pozitivnu promenu u svom životu od kada sam shvatio koliko me stres i briga blokiraju. Naravno i danas nekad ne odolim nerviranju. Međutim, stvari radim sa mnogo više lakoće i uživanja nego ikada ranije.

“Ludost je juriti za nemogućim. A nemoguće je da rđavi ljudi ne čine rđave stvari.”

–Marko Aurelije “Samom sebi”–

Da li postoje nepravedni ljudi? Da. Da li postoje ljudi koji će dosta naškoditi drugima kako bi ugrabili nešto za sebe? Da. Koji bi prodali rođenu majku za novac? Da. Da li postoje ljudi koji jednostavno nisu nimalo prijatni, čak, dosta su nepristojni? Da. Da li postoje ljudi koji naškode drugima i ne osećaju ni malo kajanje? Da. Da li postoje ljudi koji će prevariti osobu koja im veruje? Da. Da li postoje nasilnici? Da. ….

Da li je moguće da se vi ne nervirate zbog toga? DA!

Da li je moguće da vi ne budete takvi? DA!

Da li vam se nekada desilo da pročitate nekom stravičnom zločinu u novinama, ili nekoj prevari, ili čujete neku priču o lošim ljudima i pomalo se uplašite da se to ne desi vama? Meni se to dešava.

Ali hajde da razmislimo malo o tome.

Imamo dva izbora:

1. Da se nerviramo, obeshrabrimo, ljutimo, žalimo i brinemo zbog, kako Marko Aurelije kaže “rđavih ljudi”

Ili

2. Da se ne brinemo već da uvidimo da ne možemo možda nešto da učinimo povodom toga.

Drugim rečima, da li birate, pošto imate taj izbor, da blokirate sebe zbog postojanja rđavih ljudi, ili želite da preduzmete nešto i da se ne brinete?

Briga vam ne pomaže ni na jedan način. Istina, možete brinuti ako želite. To vam niko ne brani. Samo se zavalite u fotelju i brinite. Uzmite novine, čitajte crnu hroniku i brinite se zbog postojanja loših ljudi. Radite to 10 godina i… šta ćete postići?

Trošićete trenutke koje imate na negativne emocije, to će vas u najboljem slučaju razboleti, jer od brige i stresa mogu nastati mnoge bolesti… od prehlade, preko želudačnih smetnji, srčanih smetnji, povišenog krvnog pritiska…

Tako da ćete tim “rđavim” ljudima učiniti uslugu, dobiće još jednu žrtvu, a neće morati ni da se pokrenu.

Da, mnogo je lako kritikovati, i žaliti se, zato verovatno i većina to radi, ali ako želite da uradite nešto kako bi popravili situaciju, to traži trud i rizik sa vaše strane, a to nije lako.

Ali šta učiniti?

Pa, bolje je bilo šta nego ništa. Sem naravno nešto što škodi drugom ljudskom biću. Za početak, utičite na jedinu stvar na koju možete uticati.

A to ste vi sami.

Uvek možete uticati na sebe. Svesno odlučite i postanite primer ne-rđavog čoveka. Tako ćete uticati na svoju okolinu, jer jedan od najboljih načina da naučite nekoga ko želi da uči, je svojim primerom.

Da li ste nakada zažmurili na nepravdu, ili nešto slično zato što imate malo koristi od toga? Dakle, počnite od sebe. Budite predstavnik dobra.

Učinite da se neko oseća posebno. Učinite da se vi osećate posebno.

Budite pravedni, budite iskreni, budite ljubazni, budite nenasilni, probudite u ljudima veru u dobro, i što je najbolje ne očekujte ništa za uzvrat… Ono što ćete dobiti od toga se ne može meriti sa drugim dostignućima.

Iskorenite naviku da kritikujete i žalite se. Tako nećete uspeti da rastete, i da napredujete. Tako ćete stojati u mestu. Tako nećete menjati stvari onako kako vi želite. Tako nema pozitivnog razvoja.

“Ako previše razmišljaš o nečemu, nikada ga nećeš ostvariti”

“If you spend too much time thinking about a thing, you’ll never get it done.”

Brus Li

Ovde ću pisati o jednoj stvari koja me dosta blokirala u mojim nastojanjima da ostvarim ciljeve. To je navika da previše vremena provedemo u razmišljanju o akciji, umesto da radimo.

Da, ma koliko čudno zvuči, razmišljanje je stvar koja me najviše blokira.

Važno je da budemo svesni da jedino vreme koje imamo za ostvarenje svojih ciljeva je – sadašnje Imate mnogo sadašnjih trenutaka koje možete koristiti za pozitivne promene i napredak.

Kako bi bili uspešniji u ostvarenju ciljeva, veoma je važno da prepoznate šta je to što usporava ostvarenje vaših ciljeva. Kada to prepoznate završili ste veliki deo posla ka uklanjanjuju tih prepreka, i istovremeno ubrzaćete ostvarenje svojih ciljeva.

Kako to možemo usporiti ostvarenje naših ciljeva?

Pa, pre svega tako što koristimo trenutke koje imamo za ostvarenje svojih ciljeva, na način koji nije ono što želimo da ostvarimo (naše ciljeve). Drugim rečima umesto da radimo na stvaranju pozitivnih promena, mi stojimo u mestu, ne menjamo ništa. To bi mogli da nazovemo blokiranost.

Upamtite! Ma koliko da su dobri ili loši ciljevi se ostvaruju samo u jednom trenutku – sadašnjem.

Ovo je lista stvari koje sam prepoznao a one su mene blokirale u mom radu na ciljevima.

· Briga oko nebitnih stvari – u mnogo slučajeva niste ni svesni koliko zabrinutost koči ostvarenje vaših ciljeva. Umesto da radite na ciljevima, vi trošite svoje trenutke na brigu o tome šta će se desiti u budućnosti. To vam nikako neće pomoći. Usput ćete se najverovatnije razboleti od toliko stresa.

· Ljubomora – možete biti ljubomorni na ostvarenja drugih ljudi. Stalno se nervirati zbog toga što neko ima nešto a vi nemate. Ponovo gubite vreme na nebitnu stvar.

· Strah – strah je nešto što će vas verovatno najviše blokirati u vašim nastojanjima. Kako se izboriti sa strahom? Veoma lako. Uradite to čega se plašite. Delanje otklanja strahove.

· Strah od neuspeha – ovo je zaseban strah, koji se otklanja tako što prepoznate da neuspeh nije ništa loše, čak je prilika za veliki napredak jer neuspehom učite mnogo više nego što biste na bilo koji drugi način.

· Želja da sve bude savršeno – ukoliko težite da stalno budete savršeni, pazićete da negde ne grešite i to će vas blokirati.

· Nesigurnost – morate biti odlučni i sigurni u svojim namerama. Ako se stalno osećate nesigurno, i iznova i iznova vrtite u glavi negativne pretpostavke, verovatno nećete uspeti da se naterate da radite na svojim ciljevima.

Ali, izvor svih ovih stvari, apsolutno prvo mesto u mom životu po tome koliko me blokira pri ostvarenju ciljeva, zauzima „vrlina“ previše analize i razmišljanja. Mislim da sam već ovde govorio o tome, ali ovo je veoma važno.

Zamislite da ste pronašli nešto oko čega ste oduševljeni. Odlučite da ćete se posvetiti toj stvari. To vam postaje cilj. I onda sledeća 2 sata samo razmišljate o tome. Šta bi moglo da bude, šta ne bi, gde se kriju opasnosti, koje su mane vaših odluka, koje prednosti, da li to zaista želite ili ne, gde će se to dešavati, pa mogući scenariji, pa vizije itd.

Ali istina je da ćete se više približiti ostvarenju neke ideje ako delate ka tome 2 minuta, nego ako razmišljate o tome 2 sata.

Ne razumite me pogrešno, ne želim da kažem da ne treba razmišljati pre donošenja odluke. Čak, treba naći što bolji način za to. Ali kažem da ne treba previše razmišljati kada je odluka donešena.

Ne valja da previše razmišljate onda kada donesete odluku o promeni. Pređite na stvar!

Pišem o ovoj temi zato što je upravo ovo moja velika mana, i borim se da je otklonim.

Samo uvidite svo vreme koje ste izgubili usled previše razmišljanja. Ili o mogućim dobrim idejama koje su ostale neostvarene zbog previše razmišljanja.

Da kažemo to ovako.

Da li je istina da bi prodavac mogao da vas odbije ako previše priča o svom proizvodu?

Da li bi prodavci koji previše pričaju često gubili svoje poslove? Ko još želi da mu neko priča o jednom proizvodu 2, 3 sata?!

Da li bi vas više privukla sažeta ali iskrena prezentacija na kojoj se prelazi na stvar ili duga prezenacija u kojoj se govornik zaneo a vi uspavali? Verovatno bi se u tom slučaju isključili i čekali da završi ili bi otišli za vreme prezentacije.

Isto kao što prodavac odlaže svoju prodaju tako što priča previše, vi odlažete svoje delanje i samim tim ostvarenje ciljeva tako što razmišljate previše. Na kraju vam dosadi toliko razmišljanje i isključite se.

To ne znači da ne trebate paziti na detalje. Naravno da ne. Ali detalje ćete najbolje saznati ako radite na svom cilju, ne ako razmišljate o njima pre bilo kakve akcije.

Zaključak

Jedina stvar koju u ovom slučaju možete učiniti je da onog trenutka kada prepoznate u sebi da previše razmišljate, upitate sebe da li vas to vodi bliže vašem cilju ili samo odlažete ostvarenje ciljeva.

Naravno, o mnogim stvarima treba razmisliti dobro, ali u mnogo slučajeva samo gubimo vreme za rad na promenama, razmišljajući o promenama.

Svest o tome će vam pomoći da otklonite ovu naviku. Dakle, razmislite, odlučite i krenite. Sve ostalo ćete rešavati usput.

Ako su vam ciljevi koje ste odredili važni, uspećete da ih ostvarite, ako nisu, nećete. Toliko je prosto.

Sve se vrti oko toga, zar ne?

Kako ćete drugačije osigurati sebi da se iznova i iznova vraćate cilju? Ljudi se vraćaju svojim ciljevima kada su im ti ciljevi toliko vredni i toliko ih oduševljavaju da bi bio gubitak da se ne vrate radu na tom cilju.

Šta znači biti oduševljen ciljem? Znači da se u vama budi nekakva pokretačka energija, koja vas vuče ka tom cilju. To označava koliko vam je cilj važan, koliku vam vrednost pruža taj određeni cilj.

Već smo rekli: stalno nas tokom života prate promene, menja se sve, menjaju se situacije kroz koje prolazimo, ljudi koje upoznajemo, menjaju se naše misli, želje, navike, naše znanje, sve je prolazno i sve se menja.

Postoji pozitivna promena, tj onakva kakvu želimo – napredak, progres. Postoji negativna promena, kakvu nismo želeli – nazadovanje. I postoji stanje kada nema promene. To je najgore stanje, ali zbog prolaznosti svega što postoji, ovo stanje nije održivo.

U  jednom ranijem članku sam govorio o ciljevima. Ciljevi su u osnovi kada sebi svesno zadamo kakve promene želimo da iskusimo, sve kako bi znali gde želimo da usmerimo svoje napore i resurse u sadašnjem trenutku.

E sada, u ovom članku želim sa vama da govorim o jednoj važnoj stvari kada je u pitanju ostvarenje ciljeva. A to je razlika između bitnih i nebitnih ciljeva.

Ako ste apsolutno oduševljeni nekim ciljem, vaša energija će privući ljude da vam pomognu pri ostvarenju cilja. Takođe će vas pokretati, uživaćete u svakom trenutku rada na cilju. Bićete produktivni, efikasni  i maksimalno motivisani.

Od ogromne važnosti je da vam vaši ciljevi budu bitni.

Zašto vam se neke stvari sviđaju, a neke ne? Na to ne postoji odgovor, ili barem ja u ovom slučaju ne želim da ga tražim. To je potpuno lična individualna stvar. Možda ima više razloga. Nije bitno. Važno je da ste vi oduševljeni. Možda je to zbog novca, ili avanture, ili neke treće stvari… ne treba vam razlog, sem što to želite, to je dovoljan razlog.

Šta možete učiniti?

Najbitnije je odrediti čime ste oduševljeni u vezi sa ciljem. Koji je ishod cilja koji vas oduševljava. Ako je cilj osnovati novo preduzeće, možda ste oduševljeni time što ćete zaraditi mnogo novca, ili naučiti nešto novo, isl. To je lako odrediti…

• Kada odredite cilj, napišite listu od par stvari koje vas oduševljavaju u vezi sa tim ciljem, idealno 20, makar da su one potpuna budalaština za nekog drugog. Nije bitno šta bi drugog oduševilo, bitno je šta vas oduševljava.
• Zamislite kako biste izgledali da ste potpuno oduševljeni nečim. Kakav bi vaš glas bio, vaša osećanja, vaš pogled, vaš stav? Verovatno bi skakali okolo, snažnim pokretima se kretali, nasmejani, kao da ste priključeni direktno na generator električne energije u elektrani.
• Sada, zamislite da ste takvi u vezi sa tim stvarima, koje ste napisali u listi.
• Ako možete sebe zamisliti da ste toliko oduševljeni nečim, onda verovatno i možete biti. Ako ne možete da sebe zamislite da ste toliko oduševljeni, onda verovatno nećete uspeti.

Vidite, nije apsolutno bitno da li bi to oduševilo nekog drugog. BITNO je da oduševi vas. Možda sa 100 razloga, možda bez razloga.

Šta ja onda uradim? Pa, kada sam oduševljen nekom temom, prvo se informišem o njoj, jer nisu sve stvari takve kao što se čini. Ako je produbim, a i dalje me zanima i oduševljava me sve više, onda počnem sa radom na tome. Obično ako zadržim oduševljenje u toj fazi kada se informišem, mogu veoma lako početi sa radom na tom cilju i ostati dosledan. Neki ljudi vole i da vizualizuju taj cilj, ali mene to ne oduševljava.

Sada kada ste toliko oduševljeni ciljem da morate svaki minut provesti u radu na cilju – provodite ga!

Zamislite da imate seme neke biljke. Onda mu pružite najbolju zemlju, najbolje đubrivo, tačno onoliko vode koliko je potrebno, tačno onoliko sunčeve svetlosti koliko je potrebno da bi se to seme potpuno razvilo u biljku… dalje, otklonite svaku mogućnost da biljku napadnu štetočine, pružite joj sve što je čovek izmislio i što novac i priroda mogu priuštiti i pustite seme da se razvija.

Verovatno ćete ubrzo naići na biljku koja se odlično razvila.

Zašto? Pa, pružili ste joj sve uslove.

E sada, zamislite da seme neke biljke bacite u prirodu, u neku šumu. Bez vaše pažnje. U uslovima koji nisu savršeni.

Šta mislite, da li će seme čekati da uslovi postanu savršeni kako bi se razvijalo? Da li će čekati da se vratite, ili da naiđe neko drugi ko bi ga uzgajao u savršenim uslovima? Uostalom, čak i da čeka, da li bi dočekalo? Da li veće šanse ima da rizikuje i da pokuša da se razvija u uslovima koji nisu savršeni, ili da čeka da ga neko ljudsko biće pronađe u šumi?

Isto je i sa ljudima. Ako čekate da uslovi postanu savršeni, kako bi delovali ka svojim ciljevima, teško da ćete dočekati.

Uvek postoji nešto što nije baš savršeno. Kad god zateknete sebe da čekate da se uslovi poboljšaju, upitajte se da li ste poput semena koje u šumi čeka da naiđe neki čovek koji bi ga čuvao u savršenim uslovima.

Nikada neće biti savršenih uslova. Osim ako neki vanzemaljci ne počnu da odgajaju ljude u savršenim uslovima teško da ćete dočekati savršene uslove. Zato počnite odmah! Rešavajte probleme i donosite odluke onako kako budu nailazili. Ne čekajte! Delajte! U stvarnom svetu nema savršenog vremena da počnete, nema savršenih uslova.

Teško da neko može imati blog o ličnom razvoju a da ne spomene ciljeve čak je toliko pričano o njima da je izazov napisati nešto novo što će drastično povećati vaš učinak u korišćenju ciljeva.

Postoji mnogo, mnogo članaka i knjiga (kao npr. „Ciljevi“ Brajan Trejsi) o ciljevima, ali nadam se da će vam ovaj vodič dati neke informacije koje niste znali.

- -

- –

Počeo sam sa korišćenjem ciljeva još pre par godina, i to mi je koristilo dosta na putu lične samoizgradnje, imao sam i imam dosta pozitivnih iskustva sa ciljevima. To je jenostavno najbolji alat da ubrzate svoj lični napredak za kraće vreme.

Ovaj članak pišem jer mislim da ciljevi imaju ogromnu ulogu u ličnoj samoizgradnji, i ličnom razvoju uopšte, ako se ispravno koriste.

Uključiću ovde iskustva sa ciljevima, moja razmišljanja o ciljevima, kao i načine da povećate efikasnost ciljeva u svom životu. Počnimo…

Šta su ciljevi?

Cilj je neki ishod u budućnosti ili još bolje, ciljevi su nova iskustva koja želimo da postignemo u budućnosti. Umesto da idete kroz život uz puno iskustva koja imaju manju vrednost za vas, ciljevi vam pomažu da organizujete i usmerite svoj život na tačno određene stvari koje vam znače i pružaju vrednost vašem životu.

Znači, ciljevi su smernica koja vam pomaže da sadašnji trenutak iskoristite tako da ne lutate i rasipate svoju energiju na iskustva koje vas ne vode nikud, već idete ka stvarima koje ste unapred odredili i želite da ih ostvarite. Čovek izabere cilj, korake do njega i onda dela kako bi skoncentrisano i organizovano došao do željenog ishoda.

Kako započeti sa ciljevima?

Možete početi tako što ćete odrediti koji su vaši trenutni interesi. Koja nova iskustva biste želeli da doživite? Šta bi vas oduševilo kada bi to doživeli? Posedovanje nečeg, neke veštine, znanja? Ili posedovanje novca ili lepo građenog, zdravog tela? Zamislite sva iskustva koja su dostupna ljudima. Koja od njih bi izabrali za sebe? Da postanete milioner? Da obiđete svet? Možete biti detaljni koliko god želite. Možete uključiti datume, brojke, opise isl. Ili jednostavno razmislite šta vam nedostaje.

Onda, pogledajte gde ste sada u odnosu na to što želite. Ako postoje neke brojke kojima bi mogao da se opiše vaš napredak na ciljevima, tim bolje.

Uzmite, sada, dok ovo čitate, list papira i zapišite par novih iskustva koja bi voleli da doživite, napišite kratak opis cilja, dakle, napišite šta je to što želite da doživite počevši od ove tačke sada. Onda zalepite to na neko vidljivo mesto, kako bi vas stalno podsećalo na cilj.

Zašto bi trebalo da koristite ciljeve na svom putu ličnog razvoja i lične samoizgradnje?

Ciljevi su poznati kao sredstvo koje dovodi ljude do ishoda koji žele. Vidite, situacije kroz koje prolazite, vaše misli, ljudi koje poznajete, i sve ostalo je podložno promeni, menjaće se, bilo da vi to želite ili ne, promene su neizbežne. Ako ćete već prolaziti kroz najrazličitije situacije, verovatno želite da ih svesno kontrolišete i izgradite ih onako kako vi želite?

Kada budete postavili sebi cilj, i zalepite ga na vidljivo mesto(mesta) verovatno ćete ubrzo početi da vidite koristi toga.

Ciljevi vas dovode do:

1. Promena kakve želite u određenim oblastima života

2. Postajaćete bolji u postavljanju ciljeva i donošenju odluka što više ciljeva budete donosili

3. Sadašnji trenuci će vam biti ispunjeni aktivnostima koje ste svesno odredili

Da li će sve promene do kojih dođete uz pomoć ciljeva imati ishod kakav ste želeli?

Naravno da neće. Ali će, bilo da vi ostvarite ili ne ostvarite cilj, biće nekih promena, doći će do nekog ishoda čak i da ne ostvarite cilj.

Ako ostvarite cilj i ne dođe do ishoda kakav vam treba, to će značiti da ste ipak došli u novo iskustvo, samo ne ono koje ste želeli kada ste donosili cilj. To znači da trebate čestitati sebi jer ste se trudili i jer ste pokušali a pokušati je bitno za vaš lični napredak jer naučite tako mnogo više nego na bilo koji drugi način.

Moje iskustvo sa donošenjem ciljeva me dovodi do sledećih zaključaka o njima:

· Povećavaju vam koncentraciju ka važnim stvarima. Umesto da rasipam energiju na nebitne stvari, ja sam tu energiju usmeravao na ono što mi najviše vredi i što želim. Tako sam npr. za ovaj blog rasipao sate i sate na čitanje tuđih blogova, dok nisam doneo cilj, 50 blogova do određenog roka, tada sam sa ovim ciljem na umu počeo da radim ono što je stvarno važno za sajt, pišem blogove.

· Usmeravate mozak na traženje rešenja. Zapazio sam da kada donesem cilj vezan za nešto, ubrzo nalazim prilike u svojoj okolini da naučim nešto o tome. Npr. jednom sam doneo sam cilj o tome da se više fizički razvijem, i ubrzo sam nalazio sajtove na tu temu, sasvim „slučajno“, ili bih se šetao u knjižari i nalazio knjige i časopise o tome. Sve počinje da se poklapa.

· Nisu svi ciljevi isti. Postoje ciljevi koji vam znače mnogo. Postoje ciljevi koji vam ne znače.

· Sloboda. Iako neko možda misli da ciljevi pomalo ukidaju slobodu, ciljevi vas ustvari vode ka većoj slobodi, jer suprotnost donošenju ciljeva je ne-donošenje ciljeva, a to znači ići bez jasnog usmerenja koja iskustva želite da doživite. Zamislite pticu kako leti na nebu bez jasne namere gde želi da stigne. Zamislite kako ide levo, desno, gore, dole po nebu. Da li bi vam to bilo čudno? Da li želite da budete ptica koja leti bez smera?

· Koristi su dugoročne. Jedan cilj može dovesti nova saznanja, nova iskustva, koja se dalje produbljuju, nekad stvaraju samo dobre uspomene, nekada znanja, a nekada nove ciljeve. Sve u svemu, nastavljate da dobijate korist od ciljeva nedeljama i mesecima nakon što ih donesete.

· Važno je da vam je cilj vredan. Šta to znači? To znači da ste oduševljeni ciljem iz jednog ili više razloga. Većinom ciljeva ćete biti umereno oduševljeni, međutim, vremenom će doći i oni zbog kojih ne možete da spavate.

Kako da održite rad na cilju, a ne da odustanete?

Priroda ciljeva je da odredite nešto što je u budućnosti. I onda uz pomoć tih smernica da radite u sadašnjosti kako bi i ostvarili napredak. Baš zato što se radi u budućnosti važno je ne ostati u nadanju a smanjiti delanje, i ne odustati na kraju.

Ukoliko niste uporni, nećete održati rad na cilju i odustaćete ubrzo.

Evo par smernica koje vam mogu pomoći da održite rad na ciljevima i da ne odustanete:

· Važnost cilja. Ako vam cilj nije bitan, ako se ne oduševite kada ga vidite, nećete ga ostvariti. Nađite razloge zbog kojih vam je bitan cilj. Pokušajte da se osećate kao pod strujom dok zamišljate cilj. Ako ne uspevate, pokušajte da nađete još razloga da vas oduševe. Ako ne uspevate, upitajte se da li to zaista želite.

· Imajte svest da se računa samo ono što činite u sadašnjem trenutku, ne budućim i prošlim trenucima.

· Stavite cilj na vidljivo mesto. Napišite cilj na papir i zalepite ga na vidljivo mesto. Mnogo autora na temu ličnog razvoja je govorilo o tome, znam da je to često odlučujući faktor da ostanete pri cilju i ne odustanete, jer vam pomaže da se često koncentrišete na to, i da ne zaboravite na cilj, što može biti često. Zalepite ga na zidove, stavite u novčanik, podsećajte sebe često.

· Naslov. Dajte naslov cilju. Mora biti lako pamtljiv i upečatljiv.

· Pitajte sebe važna pitanja često. Upitajte sebe koliko vam to znači? Zašto ste započeli? Zašto želite da ostvarite taj cilj? Opišite šta će se desiti ako ga ne ostvarite? Kakvi ćete biti za 5, 10 godina ako ga ne ostvarite.

· Merite ih. Ovo je veoma bitno. Odredite kako ćete meriti dokle ste došli i svakodnevno merite svoj učinak. Ne godišnje, ne mesečno, ne nedeljno, već dnevno. Preispitujte sebe, „koliko sam danas postigao?“, „šta sam postigao?“ pokušajte da nađete ako je moguće i način da brojevima merite uspešnost.

Koliko poboljšanje života očekivati ako stalno donosite ciljeve?

Ogromno. Možete mnogo napredovati ako koristite ciljeve. Ja jesam.

Zadivljen sam koliko su se stvari pozitivno menjale, gotovo svakodnevno.

Ako malo pretražite na netu, možete pronaći mnoge priče o uspešnosti ciljeva. Ljudi su menjali život drastično, uvećavali finansijsku moć, gradili svoje navike, menjali veze, i ostvarili veliki pozitivne promene za samo godinu-dve koristeći ciljeve.

Takođe ćete uvideti da vi sve više svesno kontrolišete svoj život. Vi kontrolišete smer kojim se kreće vaš život. Ne okolnosti, ne drugi ljudi, već vi. Naravno ne u svakom slučaju, ali sigurno u više slučajeva nego bez ciljeva.

Koje sve delove života možete poboljšati?

Iz mog iskustva i znanja evo par predloga šta sve možete poboljšati korišćenjam ciljeva.

· Finansije

· Zdravlje i lepo telo

· Lični razvoj – možete postaviti za cilj da pročitate određeni br. knjiga o nečemu, ili da naučite strani jezik isl.

· Doprinos drugima – možete izdvajati __% od plate mesečno za pomoć bolesnoj deci,

· Zabava – možete odrediti gde ćete ići za vikend ili na odmor.

I sve ostalo što zamislite…

Zamke ciljeva

Postoji i par stvari koje mogu pogoršati vašu efikasnost u postavljanju ciljeva.

· Previše mašte, premalo rada. Ciljevi jesu nešto što se planira za budućnost, ali upamtite da su samo smernica. Ono što se računa je ono što uradite sada. Iz trenutaka u trenutak, šta učinite. Pazite se da ne upadnete u zamku i maštate o svojim ciljevima, date samom cilju važnost, zaboravljajući da je on samo smernica a ne radite na njima i koristite trenutke koje imate na raspolaganju da ostvarite ciljeve.

Zamislite da imate kompjutersku igricu, i samo je instalirate i razmišljate kako je ona dobra, i kako ćete dobijati poene… bez da je igrate. Da li vam to zvuči normalno i funkcionalno? Naravno da ne. Samo ako igrate, dobijaćete pojene. Isto tako samo ako igrate igru života, dobijaćete rezultate samo ako delate, ne ako maštate.

Pazite se zamke maštanja bez praktičnog rada.

· Preveliki broj ciljeva. Bolje je ne preterivati i ostati na manjem broju ciljeva. Ukoliko preterujete sa brojem ciljeva koje sebi postavljate, nećete moći da se snađete. Važno je ostati sa ciljevima koji vam najviše koriste i najvredniji su vam. Lepo bi bilo ostvariti sve što vam pada na pamet, ali šta ćete, tako je

· Pazite da vam ciljevi ne unište spontanost. Iako su korisni, morate paziti da očuvate svoju spontanost. Ne mora sve biti isplanirano. To ubija lični razvoj isto kao i ako nemate ciljeve, jer je spontanost neophodna kako bi iskusili nove stvari i napredovali tako.

Konačne misli o ciljevima

Volim ciljeve jer su mi dokazali svoju vrednost, i ne postoji drugi način da se usmerite ka onome što želite.

Želim vam da se zabavite i donesete ciljeve, ali da ih i ostvarite.